A language learners’ forum

Delodephius wrote:Айде да васъ збунимъ мало.

Пощо самъ велики любитель исторіє и єзика понекадъ замишлямъ како би било да се србски єзикъ и далѣ пише онако као прѣ Вука? Мислимъ, да ли би то приморало наше люде да буду мало вишѣ софистицираніи, начитаніи, єръ да би савладали овакавъ правописъ требали би мало вишѣ да се образую, да читаю, па чакъ, сачувай боже, и да размишляю.

Мислим да компликованост азбуке не утиче на општи ниво писмености, а ево и зашто: Једном сељаку који планира да проведе читав живот орући њиве и ceјући кукуруз је свеједно да ли зна да чита и пише. То знање му једноставно није потребно, јер он сигурно неће ићи на факултет и писати дипломски рад. Они који стварно желе да се образују и наставе даље школовање како би пробали да ураде „нешто више" у животу ће научити да читају и пишу, ма колико год тешко изгледала азбука. Чак и онда, СВИ ти образовани људи који заврше факултет не знају сва правописна правила. Није све у стављању зареза на право место и једначењу сугласника по звучности, има нешто и у граматици и стилу писања. Када чак и лектор, који зарађује за 'лебац исправљајући правописне грешке, држи поред себе „Правопис српског језика", који отвара с времена на време да провери неку недоумицу, онда знаш колико је сати.

Не кажем да апсолутно нема сврхе научити правилно писати, али мислим да писмености није узрок успеха у животу (шта год то било јер смо сви различити), већ само један од фактора (мање или више битан у зависности од циља). Немамо сви исте вредности, циљеве и место у друштву, и неким људима просто није битно да ли ће написати „не знам" или „незнам". Ако ти судиш некоме по степену образовања, исто тако теби може неки сељак да каже: „Не знаш ни да режеш лозу, ни да денеш бале? E мој деране, не знаш ти ништа!". Да не цитирам сад Ајнштајна о његовoј риби која не зна да се пентра по дрвећу.

Ajde onda mi pomozi kako da nađem rešenje da se ljudi ne samo obrazuju, nego i da hoće da se obrazuju, jer u ovoj zemlji je velik problem u tome što se znanje ne ceni, kao što svi dobro znamo. Mene odgovori tima "narod je takav kakav jeste i tu se ništa ne može" ne zanimaju. Moj pristup je da ljude treba naterati da uče, da čitaju, da se informišu, pa makar s oštricom ispod vrata. Ali da ne dolazi baš do toga, kako ljudi privući, ili bolje još zaje**ti da se navuku na učenje?

---

Pa nije tolko ni problem sirotinja, nego ne znam kako da objasnim ovim našim prijateljima sa zapada da ima u Evropi takvih država gde su vođe i vladari ti koje treba opismenjavati. Pitam se kako i uopšte nazvati tu kategoriju ljudi koja se proteže od jada i bede do palata i sedišta u parlamentu.

Po tome bi Kinezi bili najobrazovaniji narod na svijetu...

Jedino što je realno šteta je što se u 19. st. odustalo od pisanja jata kao znaka koji bi svi isto pisali, a svatko drugačije čitao, ostalo su tek nepotrebni ukrasi.

To sa jatom se slažem. I meni je uvěk bilo logično da ga pišemo, tako bi barem i to nešto razlike koja postoji između varijanata premostili. Još kad bi i na pakovanjima proizvoda pisali onako kao Danci i Norvežani, sa kosom crtom / razděljeno pišu reči koje se razlikuju među varijantama. Npr. sastav: luk, biber, so/sol, šargarepa/mrkva, krumpir/krompir, itd. Barem da na štampi i prostoru uštede. Još uvek čuvam u fioci pakovanje od kafe na kojoj je taj isti tekst napisan tri puta, sve kao na drugom jeziku.

---

Delodephius wrote:Ajde onda mi pomozi kako da nađem rešenje da se ljudi ne samo obrazuju, nego i da hoće da se obrazuju, jer u ovoj zemlji je velik problem u tome što se znanje ne ceni, kao što svi dobro znamo. Mene odgovori tima "narod je takav kakav jeste i tu se ništa ne može" ne zanimaju. Moj pristup je da ljude treba naterati da uče, da čitaju, da se informišu, pa makar s oštricom ispod vrata. Ali da ne dolazi baš do toga, kako ljudi privući, ili bolje još zaje**ti da se navuku na učenje?

Ne znam odgovor na to pitanje, ali ajde nekako da probam da ustanovim problem i pronađem rešenje.

Idemo prvo ovako, sigurno si čuo argumente i izgovore tipa: „Koji će mi k***c fakultet kad svakako neću naći posao?" i „Isti mi je đavo imao diplomu ili ne.". Ovo je u neku ruku i tačno, jer kao što ti kažeš, znanje se ovde ne ceni, i zbog toga mladi i perspektivni ljudi idu u inostranstvo. Kako ljudi da pronađu posao kad im radna mesta preotimaju manje kvalifikovani ljudi sa vezom i oni koji su članovi neke stranke(šlihtare koje menjaju stranu kako vetar duva)? Znači prvo treba da se iskoreni gamad političkog vrha, a zatim da se podignu kriterijumi za zapošljavanje kako bi ljudi morali „da uče, da čitaju, da se informišu", i na kraju da se izvrši reforma školstva.

Ne moraju to da budu neke nagle promene, evo recimo za početak pošto ja verujem u to da svako ima svoje mesto u društvu, da se na primer u srednjoj školi, elektrotehničarima računara izbaci likovno i muzičko, a umesto njih da se ubaci praksa ili neki predmeti koji stvarno imaju veze sa tom strukom. Znači opšte obrazovanje da se stekne u osnovnoj školi, i da se u osmom razredu uvede predmet čija će svrha biti upravo informisanje učenika o tome kako stvari funkcionišu i da im se ureže u glavu da ako se budu zajebavali, neće ništa postići u životu. Zatim ide srednja škola koja posle izbacivanja nepotrebnih predmeta stvarno priprema učenike za fakultet. Samim tim će učenici biti bolje pripremljeni za prijemni ispit, a i za materiju koja će ima tamo biti predavana ako prođu. Pošto je, jelte, kriterijum podignut, sad dolaze do izražaja oni najpametniji, a oni neobrazovani nemaju druge nego da se potrude. Abrakadabra, hokus pokus, problem rešen?

Je l' ima ovo logike ili ne?

---

reineke wrote:Nisam siguran je li dobro činimo to s tim silnim asteris... aster... zvjezdicama. U svakom slučaju propustio si filtrirati "zajebavali".
Mislim da odgovor na pitanje kako natjerati ljude „da uče, da čitaju, da se informišu"... i da "misle" nije u fakultetima ili reformacija školstva. Ljudi mogu završiti visoke fakultete bez takvih navika. Potpuna nepismenost je pak druga vrsta problema.


U Srbiji 1,3 miliona nepismenih
http://www.blic.rs/vesti/drustvo/u-srbiji-13-miliona-nepismenih/dp9vgl7

Srbija spremna za reformu školstva?
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2015&mm=04&dd=04&nav_id=976963

Srbija je jedina zemlja u Evropi u kojoj je zabeleženo smanjenje plata prosvetara
http://www.blic.rs/vesti/drustvo/sramno-koliko-je-srbiji-skolstvo-bitno-najbolje-pokazuje-ova-mapa/nsmb4r4

"Zajebavati" mi je nekako blaža reč. Po meni stoji rame uz rame sa "zafrkavati".

Ako ćemo već da navodimo Blic kao izvor informacija, evo onda nešto novije iz 2013:
U Srbiji 165.000 nepismenih

Nepotpunu osnovnu školu ima oko 677.000 stanovnika Srbije ili 11 odsto, a 2002. bilo ih je više od milion.

Kad od ovih 677.000 odbiješ oko 300-400.000 hiljada cigana koji nisu ni prišli školi, onda baš i nije tako loše.
MIHAJLOVIĆ: Zvanično u Srbiji ima 150.000 Roma, a ukupno ih živi 600.000

Prema zvaničnim podacima, Roma ima oko 150.000, a ukupno ih živi na tritoriji Srbije oko 600.000.

Šta nam pokazuje ovo, osim da brojke znatno variraju i da niko još nije tačno naveo šta to tačno znači "nepismenost"?


Evo i PISA istraživanje iz 2012 godine gde su testirane različite vrste "pismenosti" kod učenika između 15 i 16 godina:

Po ovome vidimo da su sve balkanske zemlje (ako ne računamo Sloveniju) ispod globalnog proseka.

PISA 2012



Nije da tražim žrtveno jagnje, ali nije sve tako sivo.