Delodephius wrote:Айде да васъ збунимъ мало.
Пощо самъ велики любитель исторіє и єзика понекадъ замишлямъ како би било да се србски єзикъ и далѣ пише онако као прѣ Вука? Мислимъ, да ли би то приморало наше люде да буду мало вишѣ софистицираніи, начитаніи, єръ да би савладали овакавъ правописъ требали би мало вишѣ да се образую, да читаю, па чакъ, сачувай боже, и да размишляю.
Мислим да компликованост азбуке не утиче на општи ниво писмености, а ево и зашто: Једном сељаку који планира да проведе читав живот орући њиве и ceјући кукуруз је свеједно да ли зна да чита и пише. То знање му једноставно није потребно, јер он сигурно неће ићи на факултет и писати дипломски рад. Они који стварно желе да се образују и наставе даље школовање како би пробали да ураде „нешто више" у животу ће научити да читају и пишу, ма колико год тешко изгледала азбука. Чак и онда, СВИ ти образовани људи који заврше факултет не знају сва правописна правила. Није све у стављању зареза на право место и једначењу сугласника по звучности, има нешто и у граматици и стилу писања. Када чак и лектор, који зарађује за 'лебац исправљајући правописне грешке, држи поред себе „Правопис српског језика", који отвара с времена на време да провери неку недоумицу, онда знаш колико је сати.
Не кажем да апсолутно нема сврхе научити правилно писати, али мислим да писмености није узрок успеха у животу (шта год то било јер смо сви различити), већ само један од фактора (мање или више битан у зависности од циља). Немамо сви исте вредности, циљеве и место у друштву, и неким људима просто није битно да ли ће написати „не знам" или „незнам". Ако ти судиш некоме по степену образовања, исто тако теби може неки сељак да каже: „Не знаш ни да режеш лозу, ни да денеш бале? E мој деране, не знаш ти ништа!". Да не цитирам сад Ајнштајна о његовoј риби која не зна да се пентра по дрвећу.